Vidi čuda – I

Knjiga velika taman koliki je i svet

Računa se da je stari svet imao sedam svetskih čuda. Nije se znalo šta je veće od većeg: piramide, hramovi, ogromni vrtovi, divovske skulpture, neboparni svetionici… Računa se i da novi svet ima sedam svetskih čuda. Ova čuda su još veća od starih, sve neki zidovi, palate, gradovi, orijaški spomenici… U svakom slučaju, sudeći makar po svetskim čudima, može se reći – stari svet nije bio mali, a ovaj novi svet je još i o-ho-ho veći.

E, ali, vidi sad čuda, ne može se reći ni da je jedan jedini čovek manji od celog sveta. Sudeći baš po čudima. Jer, čoveka čine i njegova čuda, i ono što je za njega čudo, pa i to u kojoj meri je spreman da svet oko sebe doživi kao čudo.

Zato je Gordana Timotijević, priređivač ove knjige, zamolila sedam srpskih pisaca da opišu po sedam čuda iz svog detinjstva. Zato su Svetlana Velmar Janković, Raša Popov, Gradimir Stojković, Mošo Odalović, Pop D. Đurđev, Vesna Aleksić i Dejan Aleksić to i učinili. Zato su svi oni lepo seli i opisivali, i opisivali: trešnje, prijatelje, ptice… kvočke, miševe, kraljevske rođendane… matroska odela, lagume, filmove… bunare, hlebove, jabuke… slepe miševe, usne harmonike, zvezde… mesec, bicikle, vozove… slova, praćke, pa i sam centar vazduha. Sedeli su, i baš onako kako treba, začuđeno – opisivali svet. I, da vidiš čuda, kada su svemu pridodate i crteži Mladena Anđelkovića – sabrala se ova knjiga velika taman koliki je i svet. Ni veća ni manja.

Što bi se reklo: čudo jedno! Koje će se nastaviti sve dok budemo spremni da čuda oko sebe vidimo! – Goran Petrović