Svetlost i tama

Dok se čitaju stihovi Vladimira Terzina iz nadahnutih ciklusa Predskazanje i Svetlost između kao i narativa-meditacije Iz ljubavi o ljubavi neizbežne su asocijacije na delo Ja i ti, Martina Bubera, koji piše: „Duh nije u Ja već između Ja i Ti. On nije poput krvi koja kola u tebi, nego poput vazduha u kojem dišeš“. Naš pesnik jasno se odredio: „Svetlost je između nas“. On se usprotivio „uspavanom JA“ kako bi sreo „svet željan svetla“, željan svetlosti i u nama i između nas. To se i ne očekuje od ljudi posustalih od straha u realnosti, ljudi bez snova, slobode, poezije i hrabrosti. „Kavez svakodnevnog života“, kazuje Terzin, nije moguće napustiti bez prekoračenja, bez slobodnog čoveka i njegove odvažnosti da to učini. A njegova pesnička otkrića u stvari su i njegova istinska uverenja u čijem je središtu nastojanje da čovek postane to što može postati a ne da ostane u svojoj neostvarenosti, u tami samozaborava. To je i razlog što je ovo poezija snažnih podsticaja i htenja da se u čovekov mrak useli svetlost promene i vrednosti postojanja. Promovišući slobodu pesničkog mišljenja kao duha individualne slobode, Terzin je pokazao kako se pesničkom iskrenošću može uspostaviti individualnost i identitet stvaraoca.