Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka.
– Prof. dr Dušan Ivanić
Već i naslov zbirke, ujedno i naziv njenog najvećeg ciklusa, simbolički snažno uokviruje prirodu i sudbine ljudi o kojima Micić peva. Rakija se provlači kao znak čitave zbirke, njeno je značenje ovde mnogostruko i duboko, ritualno. Junaci ove specifične poetske strukture rakiju vezuju za dom, njome zalivaju i veselja i tuge, i fleke i rane i glad. Rakija je piće zajedništva. Rane su svoje, čak i kad su iste. Takav je unutrašnji svet ljudi Micićeve poezije. Sazdan od specifičnog zajedništva i specifične samoće.
– Dr Isidora Popović
Pod formalnim, strukturalnim inovacijama podrazumevamo strogu svedenost poetskog izraza, emotivnu suzdržanost, gotovo fizikalnu kondenzaciju, kao kad suza visi sa trepavke, a neka gravitacijska sila ne da joj, ljudskoj rosuljavki, da se otkine u njenu dolinu; konkretističke pesničke slike, životne, opore, vitalističke, orošene solju egzistencijalne muke, otpora i pretrajavanja, solju (ona što se služi uz hleb!) esencijalnih tajni ljudskog bića i bitka, gde je istorija uplela svoja četiri prsta na jedinstven, surovo neponovljiv način. I polomila ih!
Ovom knjigom Micić je u našu poeziju uneo zaista osobeno, jedinstveno, novo poetsko, pa i lično, ljudsko (predačko) iskustvo ukršteno istorijom i umetnošću, od koga se počesto zaziralo, i nije prestalo.
– Anđelko Anušić
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.