„Junakinja poeme Šećer, led i varikina gotovo da se nalazi u neprobojnom mehuru odakle posmatra svet koji joj se čini istovremeno vrlo bliskim, i nepodnošljivo stranim. Lirska, nekad i začudna imaginacija oživljava i pulsira u pokušajima da se opiše svet koji se razume u slikama, u stanjima i asocijacijama. Otud nekad i hermetičnost u izrazu, otud mnoštvo lične simbolike u fragmentima jedne lirske priče koja se razlistava u ljubavnu, porodičnu, bračnu, u priču o detinjstvu i svakodnevici. Godišnja doba se smenjuju, roditelji umiru, deca rastu; ciklus je zaokružen. U nepomućenom i bespomoćnom stanju melanholije, neophodne su nam belina i nevinost, čistota i transparentnost elemenata iz naslova knjige da bismo preživeli.“
Katarina Pantović
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.