Putevi srpskog jedinstva

„Pitanja srpskog jedinstva su postavljana odavno, da ne kažemo oduvek. Nema ni jednog istoričara koji je to pitanje zaobišao. Jedinstvo i ujedinjenje i jeste i nije isto. Slobodan Jovanović je kazao da od ujedinjenja srpskog naroda – nema komplikovanijeg pitanja. Stojan Novaković je sve nade polagao u kulturu koja ne zna za granice i kojoj ništa neće stajati na putu. Tako će duhovno jedinstvo rešiti i svako drugo. Jedni su smatarali da bez jedinstva nema napretka, a drugi da smo nazadovali i postradali kad god smo bili jedinstveni. Dragoslav Slović je sva te poglede razmatrao dolazeći do zaključka da se od borbe za jedinstvo ne sme odustati, jer bolje zaludu živeti nego zaludu mreti.“
–Matija Bećković

„Dobro poznajem gospodina Dragoslava Slovića. To mi je za ovu recenziju i prednost i slabost.

Prednost, jer sam pročitao i druga njegova dela i proveo mnogo vremena u raspravama sa njim o životnim pitanjima nacije, ekonomije, pravde i nepravde … Prednost je takođe što znam da je dobar i dobronameran čovek.

Slabost je što onda ovaj tekst ne mogu da posmatram izolovano već mi je stalno u glavi kontekst SLOVIĆ, pa mi zato nedostaje hladna analiza.

Sledeće predhodno pitanje je autorski opus Dragana Slovića. To što je on odbranio doktorate iz ekonomije, prava i psihologije svrstalo bi ga u veoma kompetentne stručnjake za društvena kretanja. Međutim, gospodin Slović je i doktor matematike što je vrlo retko za istraživače društvenih kretanja.

Zato će i čitalac ove knjige uočiti autorovu konstantu da se u svakom poglavlju knjige uočiti autorov napor ka uopštavanju pojava kao što svaki matematičar želi ne samo da opiše pojavu već da postavi teoremu koju će drugi moći da koriste kao alat koji je prethodnom analizom uspostavljen.

Slovićeva analiza polazi od njegovog veoma širokog obrazovanja iz napred navedenih oblasti, pa je zato uočljiv veliki broj citata i izvoda iz brojnih naučnih dela ili misli velikih ljudi.

Zajedničko u tom pristupu je činjenica da je vođen pozitivnim pritupom u kome kao najveću vrednost ističe NADU.
Tako visoko vrednovanje pozitivne budućnosti ga ponekad ljuti kada se suočava sa sebičnim interesima pojedinaca ili grupa, a posebno političkih partija. Iako i sam kaže da je to u demokratiji neizbežno. Tome je posvetio značajan deo gotovo svakog dela knjige.

Kad govori o jedinstvu Srpskog naroda on ne polazi od uobičajene političke analize ponašanja različitih vladara u našoj istoriji, pa do današnjih dana. On polazi od racionalnih elemenata nacionalnog jedinstva koje nisu nacionalizam.
U tekstu nećete naći recept šta su ti interesi već ćete naći intelektualni alat kojim treba da vladate da bi došli do odgovora šta to znači u dinamici promenljivih okolnosti kojima smo izloženi.
Tako nas Slović kroz njemu svojstven složeni teoretski tok dovodi do pomirenja kao temeljnog kamena jedinstva Srpskog naroda.

Zato ovu knjigu shvatam kao sistematizaciju šireg konteksta kojim bi trebalo da vladamo kad se upuštamo u konkretizaciju definisanja nacionalnih interesa u datim okolnostima.

Ona istovremeno i predstavlja glas protiv površnosti i preteranog pojednostavljenja naše vizije budućnosti, pa time i strategija kojima želimo da ostvarimo najbolje nacionalne ciljeve.“
– Nikola Šainović