Pogledaj me u oči

Šarl Bodler, ulice Pariza, nacistička okupacija, izgubljene i pronađene knjige, Valter Benjamin, knjige koje se vole, Bodlerovo društvo, dolazak prvih Evropljana na ostrvo Oaiti, život u kolonijama, ljubav kao put do sebe kroz druge, snaga strasti, knjige zbog koje se gube životi, ljubav kao najvažnija potraga za smislom, smisao kao esencija neprekidnog putovanja duša, saznanje da je spoznaja moguća tek kada pogledamo u oči jedni drugima – jesu glavne odrednice književnog sveta Aleksa Landragina.

Pre nego što je objavljena, ova knjiga našla se u rukama pariskog knjigovesca. Tada nije bila ukoričena knjiga, već svežanj požutelih listova hartije. Iako je obećao da će je uvezati i ukoričiti, i da je pritom neće čitati, kada je do njega dospela vest o tragičnoj smrti njegove poznanice Baronice, koja mu je poslala rukopis, odlučio je da prekrši obećanje i zaviri u stranice pred sobom. Ispostavilo se da knjiga sadrži tri rukopisa: prvi je napisao pesnik Šarl Bodler, za drugi se pretpostavlja da je delo filozofa Valtera Benjamina, dok treći pripada nepoznatoj autorki. 

Ova knjiga se može čitati na dva načina: uobičajenim redosledom – od prve do poslednje stranice – ili Baroničinim redosledom – prateći navedeni redosled stranica u samoj knjizi. Ukoliko odaberete njen redosled čitanja, shvatićete da ova tri rukopisa tvore jedinstvenu i koherentnu romanesknu priču. Odabrani način čitanja predodrediće i čitalački doživljaj. Istovremeno, po tome se ovo štivo izdvaja u moru današnje literature. Osim toga, lepotu ovu knjige prepoznaćete u filigranski izatkanim redovima, koji će vas odvesti u slojevitu priču, zasnovanu na istorijskim činjenicama, magijskom realizmu i misteriji.