Papina leva ruka

Rim, 2011. Nemački arheolog I turistički vodič slučajno primećuje da nedaleko od njega u protestantskoj crkvi sedi papa, jednostavno odeven, sa belim svešteničkim okovratnikom. Njegov pogled usredsređuje se na papine ruke i on se predaje vrtlogu pitanja i misli. Da li papinom rukom ikad prostruji trzaj koji bi mogao da dovede do šamara? Da li bi papa ošamario vladajućeg nitkova? Zašto diktator Libije zabavlja šefa italijanske države sa trideset berberskih konja? I zašto je Augustin morao da podmiti rimskog cara sa osamdeset numidijskih pastuva da bi bila prihvaćena doktrina o prvobitnom grehu? Zašto je Rim omiljena destinacija za Nemce, iako ih tamo smatraju varvarima najgore vrste posle najezde tevtonskih vitezova, pohoda gramzivih najamnika i nacističke okupacije? Jedna vatrena katolkinja iz Kelna razmišlja o tome šta bi ona učinila kada bi bila papa, krvoločni car poklanja papi Panteon, pacovi trče po Vija Veneto. Turistički vodič zalazi iza Rima sa razglednica, luta kroz istoriju, i divi se umeću Italijana da kažu „da“ i „ne“ u isto vreme.

Papina leva ruka je neobično, lepo konstruisana novela jednog od najprefinjenijih savremenih nemačkih pisaca. Ovo je ujedno priča o enigmatičnom, veličanstvenom Rimu i moderna legenda o tome kako je papa postao luteranac.

Fridrih Kristijan Delijus, rođen 1943. u Rimu, a odrastao u Hesenu, danas živi u Berlinu i Rimu. Laureat mnogobrojnih priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveću nemačku književnu nagradu koja nosi ime Georga Bihnera.