Molitva za oca Prohora

U romanu Miće Milovanović „MOLITVA ZA OCA PROHORA“ kroz sudbinu 95-ogodišnjeg jeromonaha oca Prohora – Mića Milovanović epskom širinom oslikava burne događaje srpske istorije dvadesetog veka. Stari duhovnik pred smrt u Čačanskoj bolnici doktoru Vidosavu Krljancu priča gotovo biblijsku priču o sudbini ovoga naroda koji „na vetrometini istorije ostaje uspravan i u čeonom sudaru sa silama zemaljskim milionskim žrtvama plaća svoju slobodu.“ Otac Prohor proživljava strahote paljenja svoga zavičaja Dragačeva, velika mučilišta u Varni, na Banjici, streljanje u Jajincima, patnje u Mauthauzenu da bi glave nastradalih drugova, poput svetih relikvija, otuda vraćao njihovim kućama. Slike umiranja srpskih tifusara u čamcima na Crnom moru 1916. pred nemačkim rafalima ispod Avale 1943. gasne komore Hitlerovih logora ovu priču približavaju antičkim mitovima i prizorima jevanđelskog žrtvovanja. Otac Jovan Vargić (kasnije jeromonah Prohor), noseći krstić u nedrima (koji je još kao dete našao u ruševinama prastare crkvice u Dragačevu), preživeo je sve ove strahote da bi tu krvavu sagu pred smrtispričao nekome ko će to za buduće naraštaje zabeležiti. recenzent Radovan Marinković kaže: „Iako su u ovu romanesknu graževinu uzidane stvarne ličnosti, u ovom romanu sve postaje gotovo mitsko, svevremeno. Majstorski vodeći radnju u ovoj sagi o glavonoscu, baštiniku mrtvih glava i lobanja, autor sudbinu jednog čoveka do simbola poistovećuje sa stradalništvom vaskolikog srpskog naroda.“ Drugi recenzent, Vladimir Dimitrijević beleži: „Pozdravljamo knjigu Miće Milovanović „Molitva za oca prohora kao svedočanstvo koje smo dugo čekali. Od ovoga romana bi se mogao snimiti potresan film nad kojim se može razmišljati i plakati.