Kratka istorija vizantijske estetike

Viktor Vasiljevič Bičkov rođen je 1942. Stručnjak je u oblasti estetike, teorije i istorije umetnosti i kulturologije, a područja njegovih osnovnih naučnih interesovanja su vizantijska estetika, srednjovekovna ruska, ruska religijska estetika XX veka i fenomenologija savremene umetnosti. Dobitnik državne nagrade Rusije za oblast nauke i tehnike (1996), načelnik sektora estetike Instituta za filosofiju Ruske akademije nauka, član Međunarodne asocijacije estetičara, Asocijacije teoretičara umetnosti Rusije i Moskovskog saveza umetnika.

Razradio je savremenu teoriju estetičkog iskustva i uveo u savremenu nauku istoriju pravoslavne estetike od ranih crkvenih otaca do XX veka i predstavio naučnu hipotezu „Kultura – postkultura“. Autor je više od 500 naučnih radova objavljenih u različitim zemljama sveta, među njima su 34 monografije i fundamentalni savremeni udžbenici iz estetike; autor je niza naučnih projekata realizovanih na osnovu ruskih i međunarodnih konkursa. Učesnik je mnogih međunarodnih kongresa i simpozijuma. Najvažnije monografije: Vizantijska estetika: teorijski problemi(1977); Ruska srednjovekovna estetika(1992, 1995); Estetika otaca crkve(1995); Dve hiljade godina hrišćanske kulture sub specie aesthetica, t. 1–2 (1999, 2007); Ruska teurgička estetika (2007); Umetnička apokalipsa kulture, knj. 1–2 (2008); Estetička aura bića: Savremena estetika kao nauka i filosofija umetnosti (2010); Srednjovekovna ruska estetika (2012); Trijalog: Živa estetika i savremena filosofija umetnosti (2012; u koautorstvu sa N. B. Manjkovskom i V. V. Ivanovom).