Nova predmetnost u srpskoj umetnosti sedme decenije 20. veka

„Odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, master rad Katarine Simeunović predstavlja dragocen doprinos našoj istoriji moderne, tačnije savremene umetnosti, jer obrađuje još uvek aktuelnu temu tzv. nove figuracije koja je na izvestan način obeležila našu likovnu scenu šezdesetih godina prošlog veka. Autorka je koristila, citirala i polemički se odnosila prema celokupnom raspoloživom kritičarskom opusu toga vremena – kako kroz originalne tekstove kritičara i teoretičara umetnosti šezdesetih godina, tako i oslanjajući se na noviju literaturu i teorijsku misao. Autentično i teorijski veoma dobro, ona obrazlaže zalaganje da se prihvati nekadašnji predlog prof. dr Jerka Ješe Denegrija da se te pojave u ovdašnjoj likovnoj umetnosti nazovu nova predmetnost. To zalaganje ona je veoma ozbiljno obrazložila pozivanjem na teorijske rasprave Leonida Šejke, a imajući u vidu i likovnu praksu ostalih učesnika – Dušana Otaševića, Radomira Reljića, Dragoša Kalajića, Vladimira Veličkovića, Radomira Damnjanovića Damnjana i dr.“

– prof. emer. Irina Subotić (iz recenzije)

„Predmet istraživanja knjige Katarine Simeunović nije samo fenomen nove predmetnosti u srpskoj umetnosti, već mapiranje ovog pojma u okvirima širih društvenih, kulturnih i umetničkih prilika šezdesetih godina 20. veka. Otvaranjem i odgovaranjem na brojna pitanja koja izlaze izvan strogih okvira formalno-stilske interpretacije rad je utemeljen u detaljno proučenim i analiziranim društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ova umetnost nastaje, kao i značaju modela konzumerističkog ponašanja i potrošačkog društva koji su menjali kulturne obrasce. Novi problemi savremenog sveta predmet su autorkine pažnje koliko i reprezentativni primeri umetničkog fenomena nove predmetnosti. Društvene promene koje su odredile strategiju njegovog nastanka kompletiraju tako odgovore za kojima rad traga, dok istovremeno nudi uvid u jednu širu analizu mesta i uloge umetnosti, nauke i kulture u hladnoratovskoj atmosferi šezdesetih godina 20. veka.“

– prof. dr Simona Čupić (iz recenzije)