Kornelije

U svakoj porodici raste poneka priča. Čitav svet se skupio u Gospinom Jabukovcu. U maniru magijskog realizma Beata Balogova donosi nam priču o Kornelijama; sagu o ženama istog imena, snažnim i osobenim, svedokinjama vremena i brzih promena; ali nešto ostaje, nepromenjiva konstanta i opire se vremenu – priča. Samo se u pričama traje, one žive, menjane i nadograđene, ali postojane, prenošene s generacije na generaciju, s jedne Kornelije na drugu. Bez priča, ljude, sudbine i živote razvejaće vetar kao pepeo cigarete koja dogoreva među prstima jedne od Kornelija.

U Gospin Jabukovac skupiće se svi koji žele da ostanu upamćeni: veštice, čudaci, Leteći Dečak, duhovi predaka potpuno sigurni da će ih priča nosti zauvek.

Priče su teške, one ranjavaju ali i leče, i zato, onaj ko na sebe uzme ovo teško breme pripovedača istovremeno mora biti odrastao, ali u duši ostati dete spremno da pogleda izvan granica realnog.

Bez priča smo ništa, bez njih nema ni Borbale, ni Klementininog tarota, ni Mamakinih zvezda; bez priča nema Kornelija.

Suptilno se oslanjajući na svevremeni roman Sto godina samoće, Beata Balogova stvara novi svet, novu realnost i novo utočište za neprilagođene – stvara roman u kom je svaka rečenica neponovljiv doživljaj.