Treba imati mnogo ljubavi da bi se napisala ovakva knjiga koja se naprosto čita u jednom dahu. Ne znam da li je knjiga Ivane Hadži-Popović teorija, nisam siguran ni da je praksa, ali jesam da je to vanredno lepo i osećajno ispisano štivo. Reč je o sedamnaest portreta umetnika napisanih ne dokumentarističkim, već poetskim stilom. medaljoni su pisani ekspresivnim stilom, tako što autorka bukvalno rekreira život, premišljanja i čitav unutarnji svet portretisanog umetnika. zapis o Margaret Jursenar počinje rečima: „U osvit Prvog svetskog rata malena Belgijanka, u pariskom metrou, kupuje Aristofanove ‘Ptice’. Ima osam godina i lutke je ne privlače.“ Amonaj o Jonesku ovako: „Letnje popodne u La Šaplen-en-Tenezu, jedan dečak neočekivano ulazi u nestvarnost.“ Ne pitajte se kako autorka sve ovo zna. Ne istražujte, zatvorite oči i krenite na putovanje. Da polazim na more, ovo bi bila prava knjiga za mene.
– Aleksandar Gatalica
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.