Jedina

Kraj takmičenja se približava, i pritisak nikada nije bio veći. Amerika, ljubavi moja, ti si sunčeva svetlost koja se prosipa kroz drveće. Ti si smeh koji se probija kroz tugu. Ti si povetarac u suviše toplom danu. Ti si bistrina usred haosa. Pretnje izvan zidina palate sve su opasnije, a raspoloženje kralja Klarksona sve surovije. Ti nisi svet, ali jesi sve što svet čini dobrim. Bez tebe bi moj život i dalje postojao, ali ništa više od toga. Amerika i Makson tek počinju da shvataju koliko će žestoko morati da se bore za budućnost koju žele, i da je za ljubav potrebno mnogo više vere nego što su do tog trenutka bili voljni da pokažu.