Grad kao tekst

Davno je iza nas doba kada se za antropologe moglo tvrditi da su “notorno agorafobna skupina i antiurbani po definiciji” , s obzirom na to da je čitav niz okolnosti približio stručnjake za “druge” i “egzotične” vlastitom dvorištu, i to često gradskom dvorištu. Grad i kultura grada postali su, sada već tradicionalni teren antropologije (etnologije), kao i predmet istraživanja i drugih disciplina. Grad se vremenom pretvorio u mesto opšteg interesa, zanimanja i stručne i najšire javnosti, a pitanja urbanog razmatraju se i analiziraju na najrazličitijim razinama. Ovakvo zanimanje za problematiku grada je sasvim očekivano ima li se u vidu, po svemu sudeći nepovratni tok uznapredovale urbanizacije i sveveća uspešnost i istaknutost gradskih sredina. U svetlu ovoga, podrazumevajućim se čini iskaz da “ako je tačno da pripadamo civilizaciji koja je nepovratno urbana…tada je prirodno da se javlja i porast interesovanja za nešto što se može nazvati sudbinom.” Ili, kako je jedan od poznatih jugoslovenskih arhitekata primetio, “činjenica što se u svesti čovekovoj oko pojma ’grad’ od vajkada oplitao jedan bogat venac slikovitih predstava, kazuje nam da je čovek oduvek bio obuzet traganjem za smislom grada; to bi moglo da znači još i to da je na vreme osetio svu njegovu sudbinsku važnost.”