Fusnota

Fusnota je treća knjiga Kornelija Bate Kovača i izvesno najbolje od svega što je dosad napisao. To su, u najkraćem, samo uslovno rečeno priče o pesmama koje su obeležile ne samo njegovu karijeru, već i živote mnogih od nas. Reč je, u stvari, o svedočanstvu (ili podsetniku), kome ranije ili kasnije pribegavaju istinski stvaraoci bogate biografije, kako se neke epizode od životne važnosti ne bi zauvek zagubile.

Temeljito, predano i istrajno, kako to može samo umetnik njegovog kalibra, Bata se orkanskom snagom svog intelekta do kraja posvećuje svemu što radi, pa je to slučaj i sa Fusnotom: ona nikako ne pripada ogoljenom i jeftinom tabloidnom miljeu, sa kojim smo, nažalost, danas sve češće suočeni, već ozbiljnom opisu događaja i ličnosti u njima koji su presudno uticali na Batino stvaralaštvo. Vrednost Fusnote je neprocenjiva jer je u pitanju slika vremena za koje često umemo da kažemo da je bilo i nevino i lepo i – bolje!

Ova knjiga se lako čita, njeni junaci su mnoge poznate ličnosti, a stil kojim je napisana je gotovo identičan onom koji je krasio Batu kao (razbarušenog) kompozitora. U svojevrsnom spoju realnog i irealnog, on se u spletu paralelnih radnji poigrava sa osobama iz svoje neposredne prošlosti, kojima će inače Fusnota biti beskrajno simpatična i draga.