Evropski pesnici i Prvi svetski rat

„Većina ratnih pesnika nikad nije nameravala da svojim stihovima ublažava neopisivo stradanje Evrope. Njihovo delo optužuje, analizira i opisuje, iako ponekad podbada ili prikriva. Najvažnije je da je posredi delo učesnika – pesnika koji stoje ne iznad događaja, ili sa strane, nego sred-srede akcije. Pesnici su od početka sukoba igrali glavnu ulogu u mobilisanju velikih grupa ljudi. Ratna kultura koja odlikuje Prvi svetski rat bila je, u velikoj meri, književna kultura, a specifičnije – pesnička.

Ako znamo da je tako, iznenađuje što su se književni istoričari veoma retko upuštali u komparativno proučavanje ovih tekstova. U minulom stoleću police su bile pune publikacija s poezijom Prvog svetskog rata ali, uz nekoliko retkih izuzetaka, te su se studije ograničavale na neki nacionalni model. Ovo izaziva još veće iznenađenje utoliko što je na intenzivno proučavanu avangardu onoga doba rat izvršio dubok uticaj, a neki njeni vodeći predstavnici borili su se u ratu ili pisali o njemu. Ova knjiga prvi je pokušaj da se ispriča njihova priča, kao i priča simbolista i tradicionalista koji su se borili i pisali uporedo s njima, u kontekstu nacionalizma – političkog pokreta koji je od početka bio prepleten s književnošću. U toj svetlosti, poezija nije ukras stvoren od esteta i za estete, nego izvor znanja o prošlosti i demonstracija kako su reči oblikovale prošlost.“

„Avetinjska vremena stižu. Pazi“, glasi prvi stih apokaliptične poeme „Jul 1914“ Ane Ahmatove, napisane uoči izbijanja Prvog svetskog rata. Mnogi pesnici, međutim, raduju se obistinjavanju ovakvih slutnji i pozdravljaju izbijanje rata, u kom vide priliku za obnovu, regeneraciju, novi početak, a među njima prednjače avangardni pokreti, poput futurizma u Italiji. Oružjem ili rečima, evropski pesnici su se aktivno borili u ratu, protiv rata ili za rat, i Gert Bulens u ovoj studiji, malom čudu komparativistike i erudicije, govori u kontekstu sukoba o ruskim simbolistima, nemačkim ekspresionistima, internacionalnim dadaistima, engleskim „war poets“, o srpskim, flamanskim, mađarskim itd. pesnicima koji su se našli u ropcu rata. Pesoa, D’Anuncio, Apoliner, Majakovski, Rilke, Trakl, Marineti, Crnjanski, Andrić i mnogi drugi, posredno i neposredno su učesnici Velikog rata, bez kog se ne može razumeti rađanje moderne lirike. „Evropski pesnici i Prvi svetski rat“, međutim, nije studija samo o pesnicima, niti to može biti – ona je važan prilog panevropskoj kulturnoj, mentalitetskoj, ratnoj i poličkoj istoriji, pisan temperamentnim stilom koji se, prema časopisu Spiegel der Letteren – „čita kao roman“.

– Gert Bulens