„Autor analizira filozofski neobično izazovna i veoma podsticajna pisma koja su razmenili Hajdeger, kao jedan od najuticajnijih filozofa i mislilaca 20. veka i njegov značajni tumač, Oto Pegeler.
Iako nikada nije prisustvovao Hajdegerovim univerzitetskim predavanjima, Pegeler je, najvećma iz iskustava koja je stekao u neposrednim razgovorima sa Hajdegerom, spoznao da je Hajdeger u našem vremenu bio veliki filozofski učitelj – ali ne po tome što je saopštavao neopozive istine koje samo treba usvojiti, nego po tome što je bio neumoran u postavljanju sve novih i novih pitanja.
Korespondencija između Hajdegera i Pegelera trajala je od sredine 1957. do početka 1976, dakle nepunih devetnaest godina. Tokom toga vremena njeni učesnici su razmenili devedeset pet pisama, koja, razume se, sa filozofskog gledišta nemaju podjednaku vrednost.
Prepisku je započeo, tada dvadesetdevetogodišnji, Pegeler, koji je dve godine ranije doktorirao u Bonu disertacijom Hegelova kritika romantike, a koji je otišao u Pariz namerno i ciljno – da bi se iz prve ruke upoznao s ondašnjim francuskim tumačenjima Hajdegerovog mišljenja i, uopšte, s francuskom, u ono vreme neobično živom recepcijom Hajdegera, koja je delovala i pažnju pobuđivala kao nešto novo i privlačno.“
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.