Baumgartner

Poslednji roman Pola Ostera, Baumgartner, kritičari su pre svega predstavili kao prozu koja se bavi starenjem, sećanjem i gubicima. Ali za njegovog protagonistu, Saja Baumgartnera, profesora filozofije i etike na Prinstonu, koji se nalazi na kraju svog profesionalnog puta, one su povod za pokušaj da se nastavi dalje. Onog dalje, iz Nemuštog Samjuela Beketa: „Ne mogu dalje. Idem dalje“. Starenje je tu da bi Baumgartner naučio da uvažava nove zakonomernosti svog tela, što on i čini, mada ponekad pravi grube, smešne i trapave greške. Ta starost u kojoj zatičemo junaka romana nije naročito duboka, ona više zastrašuje brojevima,

Osterovim omiljenim linijama za iscrtavanje vremenskih mapa: godine rođenja, odlaska na studije, ključnih susreta s najdragocenijim osobama, i šire, godine istorijski važnih dešavanja koje utiču na njegove junake. Ali sve je to zapravo periferno, sva ta fakta su samo sigurnosni planinarski klinovi da se njegov junak ne bi survao u ambis ličnih i kolektivnih sećanja, parališućih gubitaka i nesavladivog bola. Oni su za njega materijalni dokaz da postoji i da shvata svet oko sebe. Vedrina i tama, humor i tragika, ali i potreba za ljubavlju i zajedništvom, boje ovu priču čiji je kraj takav da sve može krenuti ispočetka. – Ivana Đurić Paunović