Zov Divljine

Zov divljine (engl. The Call of the Wild) poznat i pod prevodom Glas divljine, avanturistički je kratki roman američkog književnika Džeka Londona. Glavni protagonist je pas Bak, koji živi udobnim životom kućnog ljubimca u Kaliforniji, sve dok ga ne ukradu krijumčari i odvedu u Jukon, na krajnji sever Kanade, gde služi kao pas tegljač za vreme Klondajske zlatne groznice. Služeći nekoliko gospodara, Bak sagledava surovost prirode i otkriva sopstvene urođene primitivne instikte.

Roman je velikim delom nastao na osnovu piščevog iskustva, koje je stekao u Jukonu, gde je otišao da traži zlato 1897. Prvi put je objavljen u vidu četiri nastavka u novinama Saterdej ivning post (The Saturday Evening Post) 1903, a iste godine je objavljen u formi knjige. Prvi tiraž od 10 000 primeraka brzo je raspodat, a roman je vremenom postao klasik američke književnosti. Zov divljine ne samo da je afirmisala Londona kao književnika, obezbedivši mu široku čitalačku publiku, već je do današnjih dana ostalo njegovo najpoznatije i najcenjenije književno ostvarenje. Deo je lektire u mnogim američkim školama i preveden je na 56 jezika. Knjiga uživa veliku popularnost i kod srpskih čitalaca, o čemu svedoči gotovo 80 različitih izdanja na srpskom jeziku.

Zov divljine se izdvojio, od drugih avanturističkih romana o Zlatnoj groznici tog vremena, svojim izbrušenim stilom, ubedljivim opisima surove prirode i filozofskim idejama, koje su romanu podarile dubinu, netipičnu za ovaj žanr. Između ostalih, knjiga je inspirisana idejama Fridriha Ničea, Karla Marksa, Čarlsa Darvina, Ipolita Tena. Emila Zole i drugih. London je ponesen uspehom 1906. objavio roman Beli očnjak, u kojem je ispripovedao sudbinu suprotnu Bakovoj, to jest, sudbinu divljeg psa koji vremenom postaje pitoma životinja. Na osnovu Zova divljine snimljeno je nekoliko, mahom neuspešnih, filmova.