Živeti i umreti u srpskoj kafani

Kafana je škola emocija,
Mnogima je to prva promocija
U njoj treba posebno da paziš,
Kad ulaziš i iz nje izlaziš.

Kafana je sudnica đavolska,
U njoj mozak mnogo ima posla.
Biti boem, treba da se kališ,
A gospodin sranje da napraviš.

Od kvasnice, pa sve do daveža,
Ogromna je nakurnička mreža.
Ako ne znaš sebe da stopiraš,
Mnogo toga u kući reskiraš.

Pođi s pesmom i s pesmom se vrati,
Svoju narav moraš upoznati.
Glavni zakon važi u kafanu,
Nikad nikom ne diraj u ranu.

Ako sve to u duši ne znaš da kriješ,
Sedi kući i nemoj da piješ.
Sigurno će lepše da ti bude,
Biće bolje za tebe i druge.