Žensko zaveštanje

Francuska autorka španskog porekla, Karol Martinez, nalazi inspiraciju u predanjima iberijskih predaka i u magičnom realizmu majstora španskog jezika, Gabrijela Garsije Markesa i Izabele Aljende. Njen prvi roman, Žensko zaveštanje, osvojio je naklonost publike i čak osam književnih nagrada.

Roman Žensko zaveštanje pripoveda o neobičnoj ženskoj lozi gde se s majke na ćerku prenosi magično nasleđe: stara škrinja u kojoj svaka mlada žena otkriva samo njoj namenjen, naročiti dar, ali i čudesnu sposobnost presudnu za dalji život. Junakinja, Fraskita Karasko, dobija u staroj škrinji pribor za šivenje, igle i konce kojima će stvarati čuda. Njene čarobne venčanice svaku ženu preobražavaju u biće čija lepota oduzima dah. Nema toga što ona ne ume da zakrpi: poderano platno, posekotinu, raspolućenu dušu. Međutim, stanovnici zabačenog andaluzijskog sela gde Fraskita živi, u strahu od lepote koju vide a ne razumeju, ovu mladu ženu kinje, ismevaju i odbacuju: pretvaraju njen dar u prokletstvo. Fraskitin ćudljivi muž, u jurnjavi za sumanutim snom, gubi kuću, ženu, pa i sam taj san. Prokockana žena sa svoje petoro neobične dece beži preko mora i kroz pustinju da bi u Sredozemlju, u vrevi malog arapskog grada, našla najzad mir. Tu odgaja decu i prenosi ćerkama baštinu ženskih priča, recepata, molitvi i talenata.

Narativno tkanje ovog romana povezuje fantastiku s događajima iz devetnaestovekovne istorije Andaluzije, a onostrano i čudesno pretvara u grube činjenice. Osećanja nose stravičnu moć, isceljujuću ili razornu, poput prirodnih nepogoda. Glas pripovedačice neprestano se menja: nežni, lirski tonovi začas prelaze u grube i zastrašujuće. Sve se odvija u preobilju jarkih boja, snažnih utisaka i dubokih emocija.

U ovoj knjizi, nežnoj i gorkoj istovremeno, magično i tragično prepliću se tako da nude naročitu, žensku viziju realnosti.