Zapisano U Beskraju

ODELJAK BELEŠKE I LITERATURA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE

Nastanak knjige u antičkom svetu

Nagrade: Nacional de Ensayo, El Ojo Crítico de narrativa, Búho al mejor libro

„Ljubav prema knjigama i čitanju okruženje je u kojem se nižu divne stranice ovog remek-dela.“
– Mario Vargas Ljosa

Ovo je knjiga o istoriji knjigâ. Putovanje kroz život te očaravajuće tvorevine koju smo izmislili da bi reči mogle da plove prostorom i vremenom. Ovo je i knjiga putopisa sa zaustavljanjem na bojištima Aleksandra Velikog, u gradu papirusa, u Kleopatrinim palatama i na poprištu zločina nad Hipatijom. U njoj ćete obići prve poznate knjižare i radionice za prepisivanje, videti lomače na kojima su goreli zabranjeni kodeksi i tumarati po podzemnom lavirintu u Oksfordu 2000. godine. Ovo je nit koja povezuje klasike s vrtoglavim savremenim svetom i s današnjim raspravama: Aristofana sa sudskim procesima protiv humorista, Sapfo sa književnim glasovima žena, Tita Livija s fenomenom fanova, Seneku sa postistinom.

Ali pre svega ovo je izvanredna kolektivna pustolovina sa hiljadama junaka koji su tokom vremena štitili knjigu i činili je mogućom: to su usmeni pripovedači, pisari, iluminatori, prevodioci, putujući prodavci, učiteljice, mudraci, uhode, pobunjenici, kaluđerice, robovi, pustolovke. Čitaoci u planinskim predelima i kraj mora što huči, po prestonicama u kojima se sabire moć i u enklavama u koje se znanje skriva u burnim vremenima. Obični ljudi čija imena istorija često ne beleži, ti spasioci knjiga pravi su junaci ovog dela.

„Irene Valjeho je upravo potpisala genijalnu, univerzalnu, jedinstvenu knjigu koje će nesumnjivo postati klasik.“
– El Periódico de Aragón

„Neko istovremeno može da bude izuzetan filolog i da piše poput anđela. Irene Valjeho svoj dijalog s čitaocem pretvara u književni praznik.“
– ABC

„Lepa i valjano smišljena knjiga koja objedinjuje senzibilitet naučnika sa pripovedačkim umećem.“
– Málaga hoy

„Divljenja vredno istraživanje o poreklu najvećeg oruđa slobode koje je čovek sebi pružio: knjige.“
– Rafael Arguljol