Zanosi I Prkosi Laze Kostića

Vinaver je bio određen da piše o Lazi Kostiću. Da je vatra zaborava, nemarnosti ili ma kakve nesreće spalila ovu knjigu, naše siromaštvo bilo bi neizmerno veće, a mi toga ne bismo ni bili svesni. Kostić je Vinaverova kob, njegov veliki fatum, ali i više: on je za njega ono što je Gete bio za Tomasa Mana. Jedan mit duha i kulture kome treba služiti u skrušenosti, trudoljubivo, ali i sa zanosom i prkosom. U Kostiću je Vinaver naslutio, još u doba Skerlićevo, prethodnika moderne naše literature, novog našeg jezičkog stvaranja. Ali verovatno je da je u ovoj njegovoj upućenosti na Lazu Kostića, takođe, bio presudan – Bergson. On je, predavanjima koje je na Kolež de Fransu Vinaver slušao, zarazio Vinavera idejom da pesnik nije ukras, luksuz jedne epohe, već onaj koji je sudbonosan za nju, jer joj daje sudbonosna rešenja.  – Rade Konstantinović

Vinaverov magnum opus jesu Zanosi i prkosi Laze Kostića. Da je napisana na engleskom jeziku, jeziku na kome su napisane tolike sjajne biografije, ona bi, bez sumnje, bila smatrana jednom od velikih intelektualnih biografija koje čine čast tom žanru. U njoj nam se Vinaver pokazuje kao majstor koji delo i život jednog pisca ume da stavi u sve one kontekste u kojima će nam oni pokazati i svoje najskrivenije i najmanje očekivane vrednosti i značenja. – Jovan Hristić