Vrtovi nestvarnog

„Krećući se u području koje je u nauci o srpskoj književnosti jedva bilo obrađeno, Damjanov je ispoljio nekoliko istraživačkih osobina koje su očigledno obezbedile uspeh njegovom ispitivanju fantastike u srpskoj književnosti predromantizma. Da bi se stekao uvid u ovo razdoblje srpske književnosti, bilo je neophodno iščitati, pre svega, tomove i tomove na slavjanoserbskom jeziku pisanih romana, drama, epova i drugih dela, tragati za retkim izdanjima i sistematizovati sve to: on se uspešno snašao na tom prvom i najsloženijem delu posla. Potom, morao je ući i ušao je u obimnu literaturu posvećenu u svetu i kod nas fenomenu fantastičke književnosti, teorijskim i istorijskim aspektima ovog pitanja. Pošto je sva ta iskustva primenio na materijal srpske književnosti s granice XVIII i XIX veka, on je svoju građu uspeo da prezentira kao dobro usklađenu celinu. Aparat i osnovni tekst su u srećno nađenoj ravnoteži, tako da ovaj inače složeni postupak izlaganja i tipoloških proveravanja starih tekstova teče prirodno i lako se prima, a čitava studija ima neophodnu preglednost. Tu je, dakle, Sava Damjanov pružio dokaze o svojoj sposobnosti i daru da se kreće kroz domaću i stranu literaturu vezanu za temu koju je izabrao, da ulazi u suptilnosti starih tekstova predromantičke epohe srpske književnosti, što podrazumeva odlično poznavanje njihovog jezika, da organizuje građu tako da ona progovori na argumentovan i ubedljiv način. Studiju Koreni moderne srpske fantastike Save Damjanova treba čitati kao ozbiljan i ubuduće nezaobilazan književnoistorijski uvid, koji podrazumeva i mogućnosti reinterpretacije srpske književne tradicije u najširem kontekstu“.

Milorad Pavić