Vreme

S one strane časovnika, koji nas obmanjuju da postoji objektivno merenje vremena, vreme se doživljava drugačije: u dosadi, u brigama, zanosu, u pogledu na kraj… Naše opažanje vremena razlikuje se u današnjoj opštoj užurbanosti zbog rokova, u ubrzanom svetu ekonomije i medija. Vremepostaje kontrolisano i podruštvljeno, pretvara se u novac i njime se trguje, pa biva politizovano. „Kao da nije dovoljno što je vlastito životno vreme uvek nedovoljno i ograničeno konačnim krajem, postoji i opšta nestašica vremena uslovljena društvenom kontrolom.“Bezobzirnost kontrolisanog vremena prema onom ličnom, dovodi do osećaja da vreme nestaje. Ali ono ne može nestati, „njega nema samo u odnosu na određene namere“.

Postoji li objektivno vreme i kad je njegov početak? Kad nastupi zaborav i prošlost nestane i iz svesti, da li je onda prošlosti bilo? „Kad nestanu svedoci, stvarnost se ruši u ono što nikad nije bila.“

Postavljajući vreme kao ključni filozofski i egzistencijalni pojam, Zafranski ga osvetljava iz najšireg konteksta obuhvatajući lično, unutrašnje, kosmičko, globalno vreme, a uključujući filozofiju, sociologiju, psihologiju, ali i prirodne nauke, podsećajući čitaoca kako je sa Ajnštajnovom teorijom relativnosti zagonetka vremena postala još veća.

Pišući biografije najpoznatijih filozofa, Zafranski je „savladao tehniku“ pisanja o najsloženijim temama zavodljivo i lako, a da pritom svaki sloj te složenosti ostane u fokusu. Ovo je jedna od onih knjiga koja se mora čitati s grafitnom olovkom u ruci… i, kad završite, shvatićete da ste podvukli svaku njenu rečenicu.