Vrata

„Objavljivanje romana VRATA predstavlja nesvakidašnju prekretnicu na mom stvaralačkom putu; osujetilo je sumnje koje su se nametale za vreme stvaranja. Kao prvo, neprekidno sam razmišljala koga će zanimati Emerenca Seredaš. Drugo, koga je briga za ispovest kojom umanjujem pozitivnu sliku moje malenkosti sastavljenu od krhotina ogledala koje ograđuju stešnjen prostor oko autora (pisca) kao i nepobitnu, a povređenu istinu. Emerenca koja je oduvek važila za mitološku pojavu izvela je svoju čaroliju: samo nedelju dana nakon novoobjavljenog izdanja priča o njoj nije mogla da se pronađe u prodaji. Od najveće intime satkanu poruku koju je knjiga prenosila primili su na sebe oni koji su svaku prepreku premostili na mom stvaralačkom putu: č i t a o c i. Starica koja je uz čišćenje staza zbrisala i probleme ljudi u nevolji, prešla je granice Mađarske. Njen lik je jednako poznat u Nemačkoj, na Severnom moru, u Švajcarskoj. Kao i u Njujorku. Zbog nje me posećuju stranci, stoje na mojoj terasi odakle se još vidi njen nekadašnji dom. Zatražili bi mi njenu fotografiju ili nešto što bi podsećalo na psa Violu.
Roman VRATA je na 34. jezika opravdao moju stvaralačku bit. Lenki Jablancai, mojoj biološkoj majci, podigla sam spomeni u knjizi „Starinska priča“. Nakon četvrt veka nisam ni sanjala da ću namiriti još jedan dug. Ipak, uradila sam to kroz roman VRATA. Iz ruku moje mrtve majke najbolji deo mene dospeo je među Emerencine, od rada deformisane prste – na dalje usmeravanje. Razumela bi svaku moju nedoumicu i bolje bi se snalazila na mom životnom putu od mene. Bilo bi nepošteno s moje strane da sam prećutala ono što sam pak ja saznala o njoj.

(Magda Sabo, najbolja i najpopularnija mađarska književnica, autorka romana VRATA, o svojoj knjizi)“