Višijevska Srbija

Ova knjiga predstavlja nastavak dve moje prethodne knjige – Vajmarske Srbije (2008) i Kulturnog rata u Srbiji (2008). Ona je nastavljač Vajmarske Srbije zato što sledi logiku analize političkog života sprovedenu u toj knjizi. Tamo sam zaključio da je Srbija, sa svojim nesigurnim demokratskim ustanovama, u 2008. na raskrsnici. Ona se ljulja između skliznuća u autoritarizam i dalje konsolidacije parlamentarizma. Nažalost, Srbija je i 2011. ostala tamo gde je bila 2008. godine – na položaju tipične polukonsolidovane demokratije.

Međutim, ono što se u ove nepune tri godine novo dogodilo jeste ubrzano klizanje Srbije u sve zavisniji položaj od političkih, ekonomskih i kulturnih struktura Vašingtona i i Brisela („Imperije”). Srbija je danas u položaju Višijevske Francuske. Deo teritorije joj je vojno okupiran, deo otrgnut, a ostatak pod političkom upravom jedne slabe i zavisne vlasti, koja je pala pod punu ekonomsku i kulturnu hegemoniju „Imperije”. Analiza spoljnopolitičkih konteksta, u kojima se nalazi ova zemlja, daje se u prvoj glavi ove knjige, njena vlast se razmatra u trećoj, opozicija u četvrtoj, a civilno društvo u petoj glavi. Ovo nije, naravno, potpuni opis svih elemenata političke strukture Srbije, ali jeste opis njenih najkarakterističnijih delova.

Ali, ovaj rad je i nastavak moje knjige Kulturni rat u Srbiji. Ta knjiga je otpočela kritiku fenomena „druge Srbije”, kao identitetsko-kulturne pojave bez presedana. Ovde nastavljam sa teorijskom analizom i dekonstrukcijom ovog društvenog fenomena, izlažući njegov istorijat, opisujući najčešće manifestacije i dajući moguća objašnjenja. Autorovo dosadašnje bavljenje ovom temom nije ostalo nezapaženo u javnosti, kako zahvaljujući Kulturnom ratu, tako i blagodareći pojedinim ogledima koji su inkorporirani u ovu knjigu. Zbog svega toga, „druga Srbija” je sada za našu javnost ipak jasnija društvena pojava nego pre 2008. NJeno potpunije teorijsko objašnjenje pokušaću da dam i u narednoj sociološkoj studiji.

Ova knjiga je sklopljena od analiza koje su smišljeno i sistematski pisane i objavljivane, između septembra 2008. i februara 2011, u elektronskom izdanju časopisa Nova srpska politička misao (NSPM), a u skraćenom obliku i u nedeljniku Pečat (do septembra 2010). Izrada ovih sistematskih analitičkih studija bila mi je olakšana zahvaljujući radu na projektu Društveni akteri i društvene promene u Srbiji 1990-2010, koji se izvodio na Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Naravno da ova knjiga ne predstavlja celoviti pogled na tranziciju u Srbiji. Tranzicija srpskog društva je otvoreni proces o kome sam već opširnije pisao u monografijama Elita, građanstvo i slaba država (2006; drugo izdanje 2009) i Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. (2007; zajedno sa Dušanom Pavlovićem), kao i u drugim, brojnim naučnim člancima. Ali, knjiga koju čitalac sada drži u ruci povremeno je življi portret srpske tranzicije od navedenih, možda akademski savršenijih spisa.