Vetar niotkuda

Događa se, ponekad,
Da se prema šarama na krljušti,
Prema ugaženoj zemlji,
Tragu medveda,
Tvojim očima,
Meri svet.
Događa se, ponekad,
Da krošnja nepravilnog oblika,
Igličasti listovi,
Tanke, pognute grane,
Crnosmeđa, ispucala kora,
Mirisni cvetovi, male šišarice,
Opisuju svet.
Događa se, ponekad,
Da oblaci, kiše, sneg, magle,
Vrhovi najviših planina,
Tvoje ruke,
Jazavci torbari,
Tanane spone reči,
Potoci, izvori,
Pobude silne čežnje.
Događa se, ponekad,
Da ponirući dublje
U tvoja nedra,
U nepojavno,
Skriveno,
Tajanstveno,
U kodove promena,
Senovite uglove, premrežene tačke,
Vidim u ovoj svetlosti,
Raskošne boje,
Tajanstvene prolaze,
Tvoje ruke,
Jazavce torbare,
Tanane spone reči.
Događa se, ponekad,
Ponekad.