Kroz Veneciju u ravnici, najnoviju zbirku priča Vanje Čobanova, prodiru tmurni pejzaži vojvođanske prošlosti. U sedam zasebnih celina pisac pripoveda o, čini se, večnom duhu jednog podneblja i njegovih žitelja koji kao da tavore između sna i jave, računa i ljubavi, nikako ne uspevajući da razluče vode li promišljene živote ili sve stavljaju na kocku zarad jedne pesme, žene ili slike.
Naslovna pripovetka govori o jednoj od najfatalnijih i najmisterioznijih ljubavi Vojvodine. To je storija o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerskoj tridesetak godina mlađoj udavači iz najbogatije srpske porodice. Senka tabua još lebdi nad njima možda bi ta priča ostala neotkrivena da Laza o njoj nije napisao najlepšu ljubavnu pesmu srpskog jezika – Santa Maria della Salute.
Poetika ravničarske naravi autor je i ranije proučavao, stavljajući svoje ramove na priče iz Panonije. Laza Kostić, Đura Jakšić, Paja Jovanović i mnogi drugi neznani junaci svojih epoha kreću se kroz ove priče kao kroz svoje živote: nekad klize, malo posrću, pa onda lebde. Vanja Čobanov sve te tanane nijanske emocija i hladnog računa hvata u letu, uzima im samo obrise i onda ih pretvara u svoje literarne kreacije.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.