Večiti mladoženja

Večiti mladoženja je roman kroz koji Jakov Ignjatović daje prikaz života i međuljudskih odnosa u Sentandreji. Starije generacije, kojima je na umu samo profit, ali ne na bezočan način. Oni su prema svojima bližnjima, ozbiljni i strogi, u kući su gostoljubivi, a izvan kuće odvažni i preduzetni.
Iako su želeli da u svemu budu viđeni, u tome nije bilo, niti je smelo biti rasipništva. Kroz roman, Jakovljević je zapravo prikazao odnos između stare i nove generacije, pružajući jasnu sliku zašto su stare generacije uspevale u životu i bile zadovoljne i srećne, a s druge strane, zašto je mladi svet propadao. On sa simpatijama gleda na staro, ali se ne podsmeva novom. Odovor bi bio u sledećem: stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problemima. U tome je bio racionalan, dok mlađi svet ne nadgrađuje stečeno, već stalno rasprodaju, ušteđeno rasipaju i nemoćni su da sebi odrede smer i nađu pravi cilj života. Tako se i Šamiki baš pred smrt istrošilo imanje. I nikad se nije ženio. Njegove pitomice su mu na ploču pokraj njegovog imena
urezale : “Večiti mladoženja”.