Uspomene jednog neženje

U romanu Uspomene jednog neženje (1896), nastalom u zenitu književne i umetničke zrelosti Emilije Pardo Basan (1851–1921), prikazana je Marineda (La Korunja), kao prototip provincijskog grada. U sumornom ambijentu, spisateljica vešto predstavlja poroke i vrline španske stvarnosti druge polovine XIX veka, u kojoj se neprestano prožimaju tradicionalizam i liberalizam. Protagonistkinja romana, Feita Nejra, otelotvorenje je ženskog ideala, tzv. nove žene koja, uprkos poteškoćama, preprekama i predrasudama, u određenoj meri uspeva da postigne svoje ciljeve, ali i da pronađe kompromis između težnji i realnih mogućnosti. S druge strane, večiti neženja i konformista, Mauro Pareha, boreći se s društvenim stegama i ideologijom ženske slobode, zahvaljujući strpljenju, upornosti i preispitivanju, pronalazi ljubav svog života, sreću i zadovoljstvo.

Uspomene jednog neženje nije samo feminističko delo u kom se mogu pronaći postulati ideologije lične slobode, već i priča o likovima koji odbijaju da prihvate stereotipni i nekritički način života koji nameće savremeno društvo.