Usidrena na brodu

„Taj­na je skri­ve­na u na­šoj pri­ro­di ko­ja se slu­čaj­no ogla­si i po­kre­ne u kri­tič­nom mo­men­tu ka­da ide­ja i od­lu­ka šta da ra­di­mo ble­sne kao mu­nja i od nas na­pra­vi he­ro­je. Te­ško je pod­ne­ti sa­zna­nje da ću mo­žda umre­ti br­že od dru­gih zbog ne­ke ne­iz­le­či­ve bo­le­sti, a još te­že je što smo sve­sni da ona na kra­ju ubi­ja i do­sto­jan­stvo pred dru­gi­ma ko­ji­ma je ta­ko­đe isto do­su­đe­no da umru, ali či­sto i ne­na­da­no. Če­sto sam ču­la da ni­ko ne­ma sud­bi­nu ko­ju za­slu­žu­je, a u stva­ri svi mi mi­sli­mo da ne­ma­mo onu ko­ju za­slu­žu­je­mo.“ (Str. 63)