Ulaz za bolju decu

Život prepisuje romane. Dosadilo mu je da smišlja nove. Ksenija Marčetić piše o osećajnima koji zaslužuju romane. O ljudima bitnim, o ljudima prolaznim, o bitnim nebitnostima, o nebitnim bitnostima. Ovekovečena prolaznost. Osećajni alasi, neuništivi brodići, rascvetani ružičnjaci bujne osećajnosti. Ova poezija je visoko razgovorna,bez imalo taštine, povremeno sa socijalnim naznakama. Lirska junakinja ispisuje pesnički dnevnik bogat mladalačkom iskrenosšću, ali i sa samosvešću o svom položaju u svetu.  Bez raspričanosti, male lirske drame se nižu u kontrastima,povremeno prejakim, ali dovoljno posebnim da pokrenu emotivnu lavinu bez koje ne može nijedna dobra poezija. Ksenija ne peva bez razloga.  Ona ima svoj lirski naum. Biti drugačiji u onome u čemu je većina ista.