Mlada bibliotekarka Iris posle smrti bake Berte nasleđuje njenu staru kuću. Nakon mnogo godina vraća se na mesto na kojem je provodila dane detinjstva i suočava se sa davno zaboravljenim uspomenama. Korača kroz sobe i kroz baštu, kroz svet u kome je vreme stalo, u kome crvene ribizle preko noći postaju bele i kuvaju se za zimnicu kao konzervisane suze.
Iris opipava sopstvena sećanja i sopstveni zaborav: šta je njen deda zaista radio pre nego što je otišao u rat? Koji su muškarci voleli Bertine kćeri? Ko je jeo jabuke zajedno sa košticama? Seća se i noći kada je njena rođaka Rozmari doživela nesreću: šta je ona uopšte radila na krovu zimske bašte? I šta je još htela da joj kaže? Kroz sećanja isplivavaju davno zaboravljene tajne o ljubavi, smrti, bračnim prevarama, pubertetskim problemima i – drveću jabuke.
„Najradije bih samo kratko rekla: obavezno pročitati. Neće biti nijedne sekunde žaljenja, dosade niti praznine… Ovo je roman koji prirasta za srce i uvlači se pod kožu.“
Kristina Vesterman, Frau TV
„Ukus koštica jabuke je istovremeno sladak i gorak. Pomalo podseća na marcipan. I upravo je to ono što ga čini jedinstvenim. I kao i u orahovoj ljusci, i u košticama jabuke može da se krije ceo jedan svet.“
Die Zeit
„Roman Katarine Hagene je dirljiva porodična priča bez klišea i nadasve veoma savremena. Knjiga o sećanju i zaboravljanju.“
Stern
„Tajna je u Hageninom talentu da gorko pretvori u posebno, tako da naprosto poželite da iskusite svako od tih leta punih suza.“
Brigitte
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.