U svijetu čuda: dnevnički zapisi budućeg „izvođača glumačkih radova“

U ovoj je knjizi sve protkano ljubavlju. Prema porodici, učiteljicama i učiteljima, školskim drugarima, devojčicama, posebno jednoj slikovitog imena – Nada. Ljubavlju prema glumi, glumcima to jest glumicama, posebno jednoj slikovitog imena – Ružica. Možda bih pre rekla, umesto da je nazovem dnevnikom, da je ova knjiga svojevrsni omaž srpskoj glumici Ružici Sokić. Ružičina zvezda je ta koja Vladana vodi kroz život i sa kojom on diskutuje o svojim sumnjama i strastima. Ona ga podiže kada je neraspoložen ili primi kakav neočekivani udarac. Ružičina zvezda pratilja stranice ove knjige čini neuobičajenim, interesantnim, posebnim. Ujedno je ova knjiga i podsetnik na sve Ružičine saputnike na njenom umetničkom putu i to iz Vladanovog ugla gledano, na osnovu onoga što je čuo, što su mu rekli što mu je bilo najzanimljivije. Ova knjiga je neka vrsta spomenara gde će svako rado naći svoje ime ili ime nekog njemu dragog.

Vladan Čapija je dečak čistog srca od tek 17 godina. Zaljubljen dečak. Zbog toga ove njegove dirljive stranice valja doživeti tek kao predgovor za ono što će tek doživljavati u životnoj borbi i da sa 107 godina ostane dečak čistog srca. Zaljubljen dečak. Da su imali prilike da se sreću, moj otac Pera bi mu sasvim izvesno uvek dobacivao stih iz pesme Duška Jakšića „s Nadom bez nade ostadoh ja“ i onda bi se smejali. Jer bez nade ovakvi momci ne ostaju. Oni su i naša nada da nije sve podložno lakom zaboravu.