U potrazi za Magelanom

Kada sam, pre mnogo decenija, u svom „zrelom“ dobu od desetak godina prvi put pročitala Decu kapetana Granta Žila Verna, uvrtela sam u glavu da Patagonija i Ognjena zemlja, kao krajnji jug južnoameričkog kontinenta, još uvek kriju mnoge tajne, čuda i divote koji čekaju da ih baš ja otkrijem. Nešto kasnije mi je u ruke dospelo Darvinovo Putovanje jednog prirodnjaka oko sveta, od koga se dugo nisam odvajala, i koje me je učvrstilo u tom ubedenju. Potom su došle na red knjige o Magelanovim putovanjima, a vremenom i razne studije na tu temu.

Prošlo je skoro pola veka od mojih dečjih maštanja dok se, najzad, nisu stekli svi uslovi da sa grupom poznanika krenem u takvu avanturu. Plan puta je podrazumevao let avionom iz Beograda do Sao Paola i Rio de Žaneira, preko Londona, a zatim, prevaljivanje velikih kopnenih rastojanja kroz Brazil, Argentinu i Čile, pretežno autobusom. Uključivao je i četvorodnevnu plovidbu po kanalima arhipelaga Čiloe u čileanskoj Patagoniji, kao i jednu posebno organizovanu plovidbu Magelanovim moreuzom. Krajnje odredište bila je Ognjena zemIja.