U osami manastira

Delo U osami manastira čini deset lirskih zapisa u omiljenoj romantičarskoj književnoj formi – pismima, koja je pesnik, tokom boravka u manastiru u Verueli, upućivao svojim madridskim prijateljima i čitaocima u prestonici, budući da su bila objavljivana na stranicama „El Kontemporanea”. Zidine drevnog i ruševnog cistercitskog manastira predstavljaju idealnu pozornicu na kojoj će se odvijati intimna drama što prožima pesnika. Svojim postojanjem one svedoče o prolaznosti života, ali i o nekim drugim vremenima; one prizivaju u sećanje dane blistave istorije, slave, silne vere u Boga, u junaštvo, u plemenitost, u lepotu. U tom dekoru gde se prelamaju prolazno i večno Beker otvara svoju dušu, iskren do ogoljenosti i jednostavan do patetičnosti, i otkriva svu dramatičnost dubokog osećanja usamljenosti i bola pred neumitnošću smrti, u sukobu sa pritiskajućom žudnjom za podvigom kojim se iskoračuje iz smrti i ulazi u svevremenost