U kremenu iskri nada

Likovi ovih priča govore autentičnim narodnim jezikom autorkinog zavičaja i oživljavaju krajolik najlepšom muzikom („Zakikotaše se prepelice, plaču sećanja, ridaju uspomene, peva razgorela vatra, u očima zapeva sreća, grlim se sa nostalgijom, duša raskopčava skrivene želje i zakopčava obećanja…”). Ovi neobični izrazi rezultat su fascinantne inspiracije gospođe Aleksić, saznanja koja bogate i očaravaju žednu dušu.
– Akademik, prof. dr Radmila Tonković

Poput Isidore Sekulić, u svakoj Lelinoj priči naći ćemo notu nostalgije za kamenom rodnog kraja, za jedrim hrastovim šumama, bistrim izvorima, ukusom sveže ispečenog hleba… Istovremeno, i ponos što deo te lepote nijedan rušitelj nije uspeo da naruši. I vešte ruke vezilja da, u belo platno s belila, svežu svilen konac nezaborava. Dobrota jeste blagoslov, a svaka naša pokora pred ikonom jeste naša poveznica sa nebeskim.
– Zorika Pavlović Davidović, književnica

Ova knjiga je „most između dve stene, dva sveta, dve suprotnosti, dve znatiželje…” Ona nam govori jasnim narodnim jezikom, da se razumemo: „Tu sam kad ti zatreba ruka da ne upadneš u bujicu, u izazov koji će te opeći. Sreću možeš deliti bilo s kim”. Ovom knjigom pridržavamo jedni druge, jer ona od nas traži da razmišljamo, savijajući reči u stranice koje ne smeju da izblede, jer tada bi i nas nestalo.
– Milijan Diko Despotović, književnik