Sorijano vaskrsava Filipa Marloua (privatnog detektiva kojeg je izmislio Rejmond Čendler) koga u romanu posećuje ostareli Sten Laurel (Stanlio), jer ga više niko ne angažuje. Nakon Stenove smrti i to baš na grobu komičara, upoznaju se Marlou i Sorijano, pretvoren u fiktivnog junaka. Ovaj susret pokreće najluđi i najtragikomičniji niz događaja koji spaja plač i smeh, glumce i likove, stvarnost i fikciju i u kojima srećemo i Olivera Hardija (Olio), Džona Vejna i Čarlija Čaplina. Uzbudljiva, i parodijska i elegična, ova novela spaja detektivski žanr i stari bioskop.
„Nesuđeni fudbaler, novinar i pisac, Osvaldo Sorijano je rara avis argentinske, pa i hispanoameričke književnosti dvadesetog veka. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog stoleća najčitaniji argentinski autor koji je prodao više od milion primeraka svojih knjiga u preko dvadeset zemalja, koji je bio preveden na petnaest svetskih jezika i stekao mnoga domaća i međunarodna priznanja, Sorijana je akademska kritika dugo zapostavljala kao previše ’narodskog pisca’. Iako se o njemu nikad neće govoriti ni pisati kao o Rikardu Pilji ili Sesaru Airi, miljenicima književne kritike, ostaće upamćen kao jedan od najvoljenijih pisaca argentinskih čitalaca (…) Prema mišljenju većine poznavalaca njegovog dela, Sorijanova četiri najbolja romana su Tužan, usamljen i gotov (1973), Neće biti više ni muka ni zaborava, Zimske kasarne i Pred njegovim stopama predade se lav i sva četiri su uspešno filmski ekranizovana”.
– Branko Anđić
Iz predgovora
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.