Terra d’ oro

U ro­ma­nu Terra d’oro Mil­ki­ca Mi­le­tić pra­ti bur­nu sin­hro­ni­ju po­ro­dič­nih sud­bi­na tr­go­va­ca, mo­re­plo­va­ca, go­spa­ra, Sr­ba iz Du­brov­ni­ka, i nji­ho­vih bur­nih ži­vo­ta i ži­vih fre­sa­ka tih sud­bi­na u okri­lju Is­toč­no­ga za­le­đa, u Sr­bi­ji, u mo­rav­skom Grad­cu i oko­li­ni, u ze­mlji de­spo­ta Ste­fa­na La­za­re­vi­ća.

Je­dan od bra­će De Lem­bri­ni, Lo­ren­co, osta­je kao fra­tar u Du­brov­ni­ku. Dru­gi, An­tun, raz­blu­dan i ne­miran, osta­vlja ne­mi­lo­va­nu mla­du ne­ve­stu ro­đe­nom bra­tu, slu­gi bož­jem, kao fa­tal­no is­ku­še­nje, a nje­gov sin, plod blud­ni­če­nja sa slu­ški­njom, smer­no sa­mo­ka­žnja­va­ju­će usvo­jen od vi­lin­ske ma­će­he iz Be­ne­ven­ta, po­sta­je za­ku­pac ca­ri­ne na Rud­ni­ku, ta­mo gde je Gra­dac, ili Ča­čak, ka­ko ga zva­hu Du­brov­ča­ni.

Taj pre­plet me­di­te­ran­skog, azur­nog i be­lo­ka­me­nog, s jed­ne stra­ne, i buj­no­pla­nin­skog, zmi­jo­li­kog, vi­zan­tij­ski pa­sto­ral­nog i su­ro­vog, ka­to­lič­kog i pra­vo­slav­nog, s dru­ge stra­ne, ar­ti­ku­li­san je iz­u­zet­nom gu­stom dra­ma­tur­gi­jom, ko­ja si­že ovog ro­ma­na us­po­sta­vlja po­tre­snim sce­na­ma de­vo­jač­kog sa­mo­u­bi­stva u iskon­skom sa­mo­spa­se­nju od obeš­ča­šće­nja, ži­vo­tom no­vo­ro­đen­ča­di do­ne­te u suk­ne­nom ili slam­na­tom smo­tulj­ku, va­se­ljen­skom tu­gom ne­lju­blje­ne že­ne i ne­lju­blje­nog mu­škar­ca, ola­kim žr­tvo­va­njem de­ce, bra­će i se­sta­ra… Ta­ko se u ovom ro­ma­nu, uz pe­snič­ke na­vo­de i ci­ta­te, broj­nim zna­če­nji­ma pri­do­da­je i lek­sič­ki obil­na čul­na „oko­li­na“, ma­lo so­li, jo­da i li­jan­de­ra, a ma­lo rud­nič­kog bi­lja i mo­rav­skog žu­bo­ra…