Tao i džit kun do

TAO I DŽIT KUN DO – Brus Li Brus Li (Li Đun Fan, 1940 –1973) bio je kinesko- američki glumac, majstor borilačkih veština, filozof, filmski režiser, praktičar ving čuna i osnivač džit kun doa. Smatra se jednim od najuticajnijih majstora borbe dvadesetog veka i kulturnom ikonom. Magazin Tajm ga je proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi dvadesetog veka. Li je rođen u San Francisku, Kalifornija, a mladost je proveo u Hong Kongu. Filmovi koje je on producirao u Hong Kongu i Holivudu dramatično su podigli popularnost tradicionalnih honkonških borilačkih filmova i pobudili novi talas interesovanja za kineske borilačke veštine na Zapadu. Zapažen je po svojim ulogama u pet filmova: Veliki gazda, Pesnica gneva, Put zmaja, U zmajevom gnezdu, i Igra smrti, od kojih je prva tri napisao i režirao on sam. Li je postao širom sveta poznata ikona, vrlo popularan u Aziji, naročito među Kinezima, budući da je zagovarao kineski nacionalizam i držao do kineskog nacionalnog ponosa u ključnom istorijskom periodu. Mada je u početku trenirao ving čun, kasnije je odbacio utvrđene stilove borilačkih veština, u korist tehnika koje je preuzimao iz različitih izvora, da bi najposle stvorio sopstveni sistem i filozofiju borbe pod nazivom džit kun do. Džit kun do Džit kun do je nastao 1965. godine. Kontroverzni meč sa Wong Džek Menom (Wong Jack Man) veoma je uticao na Lijevu filozofiju borilačkih veština. Nakon otprilike tri minuta borbe (neki kažu 20-25 min) Vong Džek Men se predao. Li je zaključio da je borba trajala predugo i da kroz tehnike ving čuna neće razviti svoje potencijale. On je zauzeo gledište da su tradicionalne borilačke veštine previše rigidne i formalne na uštrb praktičnosti, pogotovo u uslovima ulične borbe. Li je odlučio da razvije sistem sa naglaskom na “praktičnost, felksibilnost, brzinu i efikasnost”. Počeo je da koristi različite metode treninga kao što su dizanje tegova za snagu, trčanje za izdržljivost, istezanje za fleksibilnost i još mnogo toga drugog, konstantno prilagođavajući ove i mnoge druge vežbe svom ličnom stilu.. Li je naglašavao ono što je voleo da naziva “stil bez stila”. To je podrazumevalo odbacivanje formalnog pristupa koji je odlikovao tradicionalne sisteme. Kasnije je žalio što je svoj stil nazvao džit kun do, jer je to ipak podrazumevalo neke parametre, dok je ideja njegove borilačke veštine bila da se drži izvan parametara i ograničenja. Filozofija Mada je Li bio poznat kao majstor borilačkih veština, on je takođe studirao dramu i filozofiju na Vašingtonskom univerzitetu. Bio je načitan i posedovao je veliku biblioteku. Njegove knjige o borilačkim veštinama i filozofiji borbe prošarane su njegovim filozofskim razmišljanjima. Verovao je da svako znanje na kraju dovodi do samo-spoznaje, i govorio da je borilačko umeće put koji je on izabrao za samo-izražavanje. Bio je pod uplivom taoizma, budizma, a takođe je dosta cenio Krišnamurtija. Sledeći citati reflektuju njegovu borilačku filozofiju:
* Budi bezobličan, poput vode… Ako staviš vodu u posudu, ona postaje posuda. Ako je staviš u bocu, ona postaje boca. Voda može mirno da teče ili da divlje kulja. Budi voda, prijatelju moj…“
* Svi oblici znanja na kraju postaju samospoznaja.
* Koristi samo ono što je upotrebljivo i pokupi ga gde god stigneš.
* Ne poriči automatski klasični pristup borbi, jer ćeš tako stvoriti još jedan šablon koji će te zarobiti.
* Naprasita narav će te svaki put načiniti budalom.
* Uvek budi to što jesi, izrazi sebe, imaj veru u sebe, ne izlazi iz sebe tražeći uspešnu ličnost koju ćeš imitirati
* Nije bitno svakodnevno uvećavanje, nego svakodnevno umanjivanje. Kloni se nesuštinskih stvari. N

eobične sposobnosti Džoe Luis, koji se smatra najvećom figurom u istoriji karatea, tvrdi da je Brus bio neverovatno snažan s obzirom na svoje telesne dimenzije. Mogao je da drži tegove od četrdesetak kilograma u uspravnom stavu na grudima, a zatim bi ispružio ruke, stavio jednu preko druge i držao tegove tako dvadesetak sekundi. “To je neverovatno za čoveka koji je bio težak svega 70 kilograma. Znam dizače tegova koji dižu do 100 kilograma a nisu u stanju to da izvedu.” Dan Inosanto tvdi da je “Brus imao strahovitu snagu kada je držao teret vodoravno iz stojećeg položaja. Lično sam se uverio u to kada sam ga video kako drži tegove od šezdeset kilograma sa ispruženim rukama.” Karl Abs, nemački dizač tegova, dva puta teži od Brus Lija i koji je dizao 150 kilograma, mogao je da podigne samo par kilograma težine više na način na koji je to Brus Li izvodio. Ted Vong tvrdi “Brus je mogao da izvodi puno različitih vrsta trbušnjaka i dizanja tegova sa klupe. On je dizao 120 kilograma sa klupe u tri serije po deset. Nakon što bi uradio sklekove na palcima i sklekove sa težino od 120 kilograma na leđima, nastavio bi da radi druge vežbe. Džon Litl kaže „On je želeo da spozna granice ljudskog tela. Mogao je da uradi dve hiljade udaraca na dan, hiljadu nožnih udaraca na dan, a onda bi trčao još 5-6 kilometara. Hejvord Nišioka, nekadašnji šampion u džudou, opisao je Lijev udarac u grudi sa daljine od svega jednog inča: “Kada me je Li udario, samo što nisam iskočio iz pantalona i skliznuo niz zid. Međutim, nisam mogao da verujem pa sam ga zamolio da to ponovi. Nakon drugog udarca bio sam potpuno uveren. Nisam mogao da verujem da neko može da bude tako snažan.” Hašimoto, učenik Šigeru Egamija i četvrti dan u karateu, kada ga je Nišioka pitao šta misli o tom Lijevom udarcu sa daljine od jednog inča rekao je: “Zastrašujuće. Pre njega nisam sreo takvog borca nigde, čak ni u Japanu.