Knjiga u kojoj je sabrana celokupna poezija našeg velikog pesnika. Kao dodatak su štampane dve Nastasijevićeve drame, pisane u stihovima (Međuluško blago i Đurađ Branković; osim poezije knjiga sadrži fotografije, faksimile rukopisa, naslovne strane i druge detalje vezane za poeziju i život Momčila Nastasijevića).
Momčilo Nastasijević je, daleko od bučnih i uskovitlanih pesničkih proglasa socijalne ili nadrealističke škole ili grupe prvih poratnih modernista (formalno, ovi nisu bili grupa pošto je među njima postojalo isuviše različitih individualnosti), stvarao svoju poeziju potpuno usamljen i bio neka vrsta sinteze htenja celog međuratnog srpskog pesništva. Iako ga mnogi drže za „sveca“ srpskog pesništva, njegova poezija se ne smatra nipošto religioznom. Nastasijević je bio filosofski pesnik. Biti filosofski pesnik znači imati filosofske preokupacije i pesnički ih izraziti. Pesnikova filosofija, filosofija je usamljeništva. To je filosofija pesnika koji se uputio putem kojim niko ne hodi (nije ni hodio, niti će njime hoditi) ne bi li pronašao svetlost – pesmu, bitno različitu od svih drugih pesama. To je osuđenost na usamljenost i u životu i u pesmi: To kuda neprohod im, / čudno mi se otvori put.
Momčilo Nastasijević rođen je 23. septembra 1894. u Gornjem Milanovcu. Porodica Nastasijević je poreklom iz Prizrena. Školovao se u G. Milanovcu, Čačku i Kragujevcu, a studirao je u Beogradu. Prvi svetski rat proveo je u Milanovcu, ne uspevši da se sa srpskom vojskom prebaci u Albaniju. Posle rata radi kao nastavnik. Piše poeziju, drame, pripovetke, eseje.
– Iz pogovora priređivača Dušana Stojkovića
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.