Svake večeri, Pjetro, pun iščekivanja i nade, stavlja uvo na Sarin stomak nadajući se da nešto raste unutra. Njegov život pretvara se u očaj, se samo kada Sara ne zatrudni, već i pošto jednog dana nestane. Sve što je ostavila za sobom bila je poruka: „Zvala ti je majka, Mario je mrtav. Ko je Mario?”
Ako je, kako piše Tolstoj, svaka porodica nesrećna na svoj način, nesreća Pjetrove porodice sastavljena od neizrečenih stvari koje se prenose s generacije na generaciju. Mario, Pjetrov deda, borio se na ruskom frontu i vratio se toliko traumatizovan da više nikada nije mogao da živi normalnim životom. Pojavljuje se ponovo u životu svog unuka, tako što umire. I to čini istog dana kada njegova partnerka Sara odlazi, ostavljajući Pjetra da se nosi sa problemima njihove veze i sa svim razlozima za brodolom – onim očiglednim, kao i skrivenim.
Poetično napetim i jasnim stilom, Andrea Bajani nam pripoveda o odgovornosti i teškoći pamćenja. Putovanje koje sledi, u Rusiju i unazad u prošlost, ispunjeno je pričama koje Mario nikada nije podelio. Ali upravo tu, među propustima i nedostacima, potresen dvostrukim ispraćajem, Pjetro počinje da traži put nazad do istine u odnosima koji su ujedinili i razdvojili ljude na kojima se zasniva njegov život.
„Jedinstvena knjiga koja u prostoru romana proizvodi neku vrstu koncentrisane ljudske komedije, koja se čitanjem širi i ispunjuje, stvarajući narativni univerzum u razvoju… veoma posebna priča čije teme podsećaju na velike klasike.” Antonio Tabuki
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.