Stalna Postavka

Dubok i opušten, elegantan i zezatorski, pesnički ritmičan, začudan – takav je Kajtezov novi roman Stalna postavka.
U pozadini su i ratne devedesete i plejbojevska poprišta i tajni život grada nalik piščevom rodnom. Pred takvim kulisama promiču junaci kao utekli sa šekspirovskih i antičkih pozornica.
Autorova usredsređenost na detalj je žestoka, ironijska preciznost imperativna. Humor je nenametljiv, prepun urnebesnih konotacija.
Venac razlistalih priča se nakon suvereno vođene igre na koncu sklapa u čistu sliku koja klizi ka klimaksu. Čitaocu preostaje navikavanje na naočari sa uvećanom percepcijom. Nenad Šaponja

>Više od četvrt veka Miodraga Kajteza zovem našim Džojsom. Kajtez, sasvim imun na kompromise svake vrste, ide u red onih prvaka savremene srpske proze kojima su jednako daleki i prigodni uvodnici novina i bižuterija živopisnih detalja koji zabavljaju površne duhove. Kajtez je autarhičan… Draško Ređep (2017)Unutar korpusa savremene srpske književnosti, Kajtezova proza do danas predstavlja jedan od najdoslednijih i najizgrađenijih romanesknih opusa. Kajtez je zagovornik polifonije koja dopušta ukrštanje mnoštva različitih subjektiviteta, što se na polju njegovih romana prvenstveno ispoljava izrazito brižnim radom na rečenici i na jeziku, kroz svedenu formu i jasan izraz. Boris LazićMiodrag Kajtez (1962) jedan je od najosobenijih srpskih pisaca srednje generacije. Kajtez je uneo sasvim nove i neočekivane tonove u savremenu srpsku prozu. Njegovi romani Sveta porodica (1993), Porno vežbe (2001), Antiluftnost (2010), Izložba (2015), stilski besprekorni, nude krajnje neobičnu i književno provokativnu viziju sveta.Najpre Izložbom (2015), a sada evo i Stalnom postavkom (2021) Miodrag Kajtez je osvojio prostore jednog sasvim novog iskaza, koji bi, zasigurno, marili i mudri Dušan Matić i mili naši Bretoni. Nepotkupljivo drugačiji, sa dalekim odsevima velikih literatura, Kajtez suvereno ispisuje originalnu, nadasve vrlu poetiku reči, nesvojstvenu savremenoj proznoj zagrcnutosti (a počesto i uspavanosti) ovdašnjoj. Stalna postavka je slika proživljavanja i preživljavanja ne samo Kajtezovih junaka nego i njega samog, slika jedinstvena, ironična i neretko bolno duhovita, slika koja zahteva čitaočevu usredsređenost, učešće, a time i saučestvovanje.