Spokoj

Roman koji je promenio tursku književnost…
Da li je ljubav uvek navika i da li volimo samo one koji su pored nas ?
Da li je ljubav spokoj ili je spokoj ljubav ?

Neobični mladić Mumtaz glavni je junak ovog čudesnog romana. Opterećen ranim gubitkom porodice, dolazi da živi kod rođaka Ihsana u Istanbul. Ihsan preuzima ulogu njegovog učitelja i vodiča kroz istoriju, muziku i poeziju. Predvečerje Drugog svetskog rata navodi glavne junake da se zamisle nad sudbinom sveta koji se ubrzano menja i da pokušaju da nađu spokoj.

Kompletna fabula prvog dela smeštena je samo u jedan dan, da bismo se u drugom delu vratili u godinu magičnog susreta Mumtaza i Nurine.

Turska kultura je za Tanpinara odraz i manifestacija „civilizacije unutrašnjeg sveta“, koja je iznedrila ljude čvrstog morala, one koji su verno ispunjavali svoje duhovne obaveze, prošli određenu duhovnu obuku i obuzdali strasti.

Roman opisuje Mumtazovo traganje za „unutrašnjim poretkom – harmonijom“, koji bi mu doneo mir. U njemu se prepliću bolest, smrt, prirodno, natprirodno, civilizacija, problematika društva, različita stanja duha i shvatanja estetike. Ali, iznad svega preovlađuje Mumtazova i Nuranina ljubav. Pošto je okvir u kome se ova ljubav odvija sâm grad, i Istanbul se doživljava bezmalo kao lik u romanu.

Mumtaz je verovao da muzika sadrži sve – istanbulski pejzaž, našu civilizaciju, prljavštinu, rđu i ono lepo u nama…