Sociološki trebnik

U Beogradu je neposredno uoči Drugog svetskog rata štampana jedna Vasiljevićeva omanja knjižica: Zboraški sociološki trebnik (Beograd, 1940), gde se u uvodu nagoveštava da sadrži najpotrebnija znanja iz sociologije – nauke o društvu i njegovim promenama, toliko neophodna svakom članu „Zbora“ da bi prilikom razmišljanja o društvenim problemima današnjice sebe sačuvao od upadanja u zablude koje se ljudima nameću „s jedne strane usled njihove površnosti, a s druge usled namerno raširenih i pogrešnih shvatanja među ljudima uopšte, a među inteligencijom naročito“. Pošto svaki zboraš smatra da o političkim pitanjima i događajima „može da donosi ispravne zaključke samo onaj koji raspolaže i sigurnim obaveštenjima i neophodnim znanjima za razumevanje društvenih pojava, a svi ne raspolažu svim obaveštenjima niti pak potrebnim znanjima, sa znanjima izloženim u ovom Trebniku on neće postati sociolog jer mu je za ovo potrebno mnogo više produbljavanja i rada, ali će postići jedno a to je: osposobiće se da u današnjim zbivanjima u svetu i našem narodu ipak vidi istinu“. Znači, osnovna je namera sastavljača bila da prevaziđe zablude i površnosti, kako piše Vasiljević: „ispravne zaključke o događajima može da donosi samo onaj ko ima sva potrebna obaveštenja a raspolaže znanjima koja mu dopuštaju da podacima iz obaveštenja daje i tačna tumačenja. Svaki ne može da donosi ispravne zaključke“. Vasiljević se povodi i za Ljotićevom idejom: „Ne za većinom, već za istinom“, koja znači negaciju dominacije većine, odnosno stava da svaki čovek ima podjednako pravo da o političkim problemima i događajima donosi svoj sudi nameće ga drugima:

„Mišljenje čobanina u planini i naučnika u prestonici ili državnika na vrhu državne uprave podjednako su važna po ovome shvatanju bez obzira na to što sva mišljenja proizilaze iz različitog stepena obaveštenosti, poznavanja predmeta i sposobnosti sagledavanja istine.

Zboraš ovakvo shvatanje odbacuje jer se ovde više misli na pravo svakog čoveka da politički misli, nego na kvalitet samog mišljenja. Zborašu je naprotiv, kvalitet mišljenja važniji nego broj ljudi koji mišljenje zastupaju“.

– Subotić, Dragan, Organska misao Srba u XIX i XX veku: sociološke i politikološke ideje Milosava Vasiljevića: prilozi za konzervativnu političku ideologiju, tradiciju i kulturu. Knj. 1, Beograd, Preobražaj, 1999, str. 81-82.