Sociofobija: Politička promena u eri digitalne utopije

„The Yes Men“ je grupa umetnika koja izigrava predstavnike finansijskih institucija i velikih kompanija na međunarodnim poslovnim forumima praveći parodiju na njih. Njihovo glavno otkriće jeste to da je nemoguće šokirati korporativni svet. Praveći se da su članovi Svetske trgovinske organizacije, javno su predstavili inicijative kao što su proglašavanje sijeste nelegalnom, povratak trgovine robljem, uspostavljanje tržišta glasova ili tržišta ljudskih prava – gde bi država kojoj je potrebno da krši osnovna prava mogla da kupi od druge kvotu kršenja, zatim rešavanje pitanja gladi putem sistema u kom će najugroženiji ‘reciklirati’ probavljene hamburgere… Svi ovi predlozi primljeni su sa interesovanjem i odobravanjem među velikom publikom sastavljenom od preduzimača i javnih predstavnika.“

U situaciji kada je kapitalizam gotovo potpuno kolonizovao savremenu svakodnevicu i u doba sve veće neravnopravnosti, mnogi na levici polažu poslednju nadu u društvene mreže, što španski savremeni teoretičar i sociolog Sesar Rendueles kritikuje kao naivni „sajber fetišizam“. U Sociofobiji istražuje značaj društvenih mreža i interneta za političke akcije i njegov rezultat glasi da su njihovi efekti korozivni i pre generišu siromašnu društvenu realnost nego onu koja jača samosvest, time što umanjuje samopoverenje u pogledu toga koliko su korisne političke intervencije i lične veze. Sa osećajem za velike društvene istorijske prelaze i s talentom da iz popkulturnih referenci stvara teoretske iskre, po čemu podseća na Žižeka, iznosi da će politička promena biti moguća onda kada se savlada „sociofobija“, strah od saradnje s drugima. „Onda kada mnogi istovremeno isto čine“, tvrdi Rendueles, „to još uvek ne znači da to zajednički čine“.