Službena Beleška

Službena beleška je žestoka, strašna biografija umiranja života. Biografija nestajanja. Biografija nasilne smrti koju čine sistemi nad pojedincem bez njegove krivice.

***

Ovo je roman o procesu koji se vodi protiv čoveka koji je mnogo toga, ali je najviše pesnik. Otuda dolaze, rekao bih, i sve karakteristike koje ovaj roman čine velikim, a to su modifikacija naratora, istaknuti lirizam, pripovedački postupak, gde se prepliću ličnosti i dela iz realnog, predmetnog sveta sa predstavljenim svetom romana. Dakle, ovaj roman predstavlja, da se izrazim paradoksom, proznu romanesknu epopeju o procesu, koju je započeo još veliki Sokrat, a razvio Franc Kafka na jednoj strani, a na planu odnosa Zločina i kazne započeo Dostojevski na drugoj strani sveta.

Ovaj roman bogat lirizmom, izvrsnih opisa, dinamičnih dijaloga, ozbiljne sadržine koja je lako čitljiva, jer proizilazi iz realno doživljenog i lako je može prihvatiti svako ko je doživeo makar jednu nepravdu. Takvi su u većini. Ovo je roman koji zahteva ozbiljnog čitaoca koji je raspoložan da krene u jednu čitalačku avanturu kakvu do sada nije doživeo. Verujemo da će ovaj po svemu moderan roman, u kome se prepliću izražajnost bit generacije i postmodernistička strukturalizacija ispripovedanog, probiti barijere i preživeti presudu samozvanog kritičarskog establišmenta. Ukoliko se to ne desi, još sigurniji smo da će se ovaj roman vrlo rado čitati i da će ići iz ruke u ruku, kao što obično u našoj književnosti biva.

Izvod iz recenzije
prof. dr Predrag Jašović

Angažovano i nepristrasno, ali ubedljivo i etički korektno, problematizuju se krupna životna pitanja pred kojima slobodan i razuman čovek ne može ostati ravnodušan. Mozaik roman je sazdan od niza priča i kratkih epizoda, reminiscencija i citata, evokacija i dijaloga, dnevničkih crtica i interpolacija, opisa i monologa, koji u svojoj komplementarnoj strukturi sačinjavaju jedinstven epski melanž i živopisno kazivanje o sudbini i nevinosti jednog uspešnog poslovnog čoveka. Izrazita ironično-kritička nota, sa elementima parodije i sarkazma (Novi Jad, Svrbija, Bolkan) dodatno obogaćuju i usložnjavaju celovitu psihološku sliku i moralističku projekciju romana. Opisana relevantna stvarnost izmiče fikciji i fantazmagoriji, jer svojim realitetima i nepobitnim faktima otkriva pravi smisao i suštinu državnog aparata, kriminogenih partijskih struktura i tajkunske vrhuške.

Izvod iz recenzije
prof. dr Milutin Đuričković

Roman je potresan, težak, naporan za čitanje. Ali istovremeno reč je o veličanstvenom književnom delu, koje se ne daje tako lako, već vredi uložiti truda i pročitati ga. Deo u romanu u kojem sin dolazi u posetu ocu koji je u zatvoru, predstavlja zaista potresne a možda i najpotresnije odlomke novije srpske proze. Mene, koji sam prilično hladan kritičar, ovaj deo je ganuo do suza.

Roman konsekventno ima iskorake iz glavne radnje u bližu i dalju prošlost, koja jeste u vezi sa osnovnom temom romana. Tako se susrećemo sa detinjstvom Milutina Vojisavljeva, sa sudbinom njegovog dede kojeg su fašisti ubili tokom Drugog svetskog rata, priče o ocu, o majci, o porodici. U tim iskoracima, često puta, roman dodiruje lirsko tlo u kojem je Vojislav Milutin zaista izvanredan pisac.

Izvod iz recenzije
Nikola Kitanović