Slučaj Danil Harms

Posle kultne zbirke priča „Besani”, Goran Stojičić nam se vraća sa svojim prvim romanom.
„Stojičićevu proznu celinu treba čitati vrhovima prstiju, dodirivati jagodicama pre nego se upustiti u evokativni niz koji nudi klasično konstruisano literarno delo. Čulno i senzibilno pisati o svakodnevnom, uostalom, pričati o ljubavi na Balkanu, samo po sebi predstavlja ozbiljan poduhvat. Stojičić se ne prvi put hvata u koštac s tim. U jednom mačističkom okruženju odjednom se pojavljuje odsev senzibilnog, erotskog, senzitivnog bez prethodne najave. Pomalo drsko. Povezujući fantastičko i oniričko, Stojičić kao pripovedač dodatno komplikuje stvar darujući svojoj literaturi čulnost, opipljivost, intimnost, fine niti kojima plete svoju mrežu – a svaki je vešt pripovedač pauk koji svog čitaoca zavodi svilenim nitima – i iskustvo čitanja pretvara u snoviđenje, u nekakvu vrstu delirijuma ispunjenog miljem, nežnošću, nostalgijom.”
Miomir Petrović, pisac
„Ima mnogo pogrešnih puteva u lavirintu književnosti. Naravno da nije svaki put pravi, ali Goran zna kuda treba ići. Ne znam odakle mu znanje, mogu da pretpostavljam, ali da zna, zna. Slučaj Danil Harms daleko je od slučajnosti. To je precizna priča, koja za uporište ima ozbiljnu izmišljotinu. Ako poverujemo u život, neće nam biti dobro, zato nam je lakše da poverujemo u iluzije, u maštu, u književnost, a takav svet Stojičić stvara na veličanstven način, majstorski. Goran Stojičić napisao je knjigu koja će da traje, koja će se čitati dugo i uvek buditi najlepše emocije. U našoj književnosti takvi pisci nisu prečesti, zato su dragoceni, kao i sve knjige koje napišu. Ovo je jedna od tih. Stojičić ume da navuče ljude na ljubav i ako je knjiga droga, Goran je vešt diler.”

Đuro Radosavović, pisac