Slobodanida

Slobodanida je misaona igra o alterna-tivnim Srbijama, ali je i turobna satira, parodija na samoukidanje današnjih Srba. Koji god ugao gledanja odaberemo, on će posvedočiti o činjenici da pojmovi Srbi, srpski i Srbija trenutno nemaju suštinskija značenja. Moramo ih ponovo napuniti smislom — spaljivanjem hartijanih tigrova i rušenjem kumira. Ako je Knežević, taj anarhični motor srpske fantastike, želeo da o tome razmišljamo, onda je nesumnjivo uspeo.  — Zoran Stefanović Sa romanom Poslednji Srbin, Boban Knežević se nametnuo kao Dobrica Ćosić srpske naučne fantastike. Sa Slobodanidom sumnjam da je postao Mihiz naše žanrovske proze, ovo je naučnofantastična "Autobiografija o drugima" kakvu je mogao ispisati samo neko ko je često žrtvovao svoj opus zarad afirmacije, upoznavanja i osluškivanja drugih. A Knežević je takav činilac u našoj književnosti. — Dimitrije Vojnov U epski gustom tkanju Poslednjeg Srbina Boban Knežević je po paralelnim sveto-vima tragao za korenima problema u koje smo mi kao narod upali. Za razliku od toga, pitko, vodviljski zavodljivo tkivo novog romana, Slobodanida, spremno vam se nudi da sa njega ljuštite dikovske slojeve stvarnosti. Ipak, veliko je pitanje gde ćete se zaustaviti, a još veće šta će vas tamo sačekati... i koliko će vam se sve to dopasti. — Miodrag Milovanović